Дисоцијација и њени ефекти на пулс: мало позната појава

Жене које су жртве нарцисоидних перверзњака могу доживети интензивна психичка и физичка искуства. Међу њима, феномен „пулсне дисоцијације“ остаје мало познат, али може имати значајне утицаје. Овај чланак има за циљ да објасни шта је дисоцијација, како утиче на рад срца и зашто се често јавља у контексту везе са нарцисоидним злостављачем.

Шта је дисоцијација?

Дисоцијација је одбрамбени механизам Психолошки. Јавља се када се мозак привремено искључи из стварности како би се заштитио од интензивног стреса. То је невољна реакција која омогућава човеку да се дистанцира од ситуације која се доживљава као неподношљива.

Конкретно, особа која се одваја може имати утисак да је одвојена од свог тела или околине. Може да се осећа као да је у магли, да има пропусте у памћењу или да се осећа као да ствари око ње нису стварне. Дисоцијација може да варира од благог осећаја дереализације до потпуног губитка самосвести.

Овај феномен од трауматска дисоцијација је природан одговор мозга на трауму. Омогућава вам да поднесете неподношљиво стварањем емоционалне дистанце. Али ако постане хронична, може имати негативне дугорочне последице.

Различити облици дисоцијације

Постоји неколико врста дисоцијације, које се могу манифестовати у различитим степенима:

• La деперсонализација : осећај одвојености од сопственог тела или мисли.
• Дереализација: осећај да околни свет није стваран.
• Дисоцијативна амнезија: пропусте у памћењу у вези са одређеним трауматичним догађајима.
• Дисоцијативни лет: изненадни одлазак без очигледног разлога, уз заборављање идентитета.
• Дисоцијативни поремећај идентитета: присуство неколико различитих личности.

У контексту односа са нарцисоидним перверзњаком, најчешћи облици су деперсонализација и дереализација. Они омогућавају жртви да издржи манипулацију и психичко злостављање.

Веза између дисоцијације и откуцаја срца

Дисоцијација има физичке ефекте, посебно на откуцаје срца. У ствари, током дисоцијативне епизоде, тело улази у стање „замрзавања“ које модификује функционисање аутономног нервног система.

Ово обично доводи до успоравања пулса. Срце куца спорије, као да тело покушава да сачува енергију пред претњом. Овај феномен се објашњава активацијом парасимпатичког нервног система, одговорног за успоравање виталних функција.

Парадоксално, неки људи могу, напротив, доживети убрзање откуцаја срца током дисоцијације. Ово се објашњава активацијом симпатичког нервног система, који припрема тело да реагује на опасност.

Ове варијације у брзини пулса током дисоцијативних епизода могу бити дестабилизирајуће за особу која их доживљава. Помажу да се појача осећај чудности и неповезаности са телом.

Зашто је „пулсна дисоцијација“ уобичајена међу жртвама нарцисоидних перверзњака?

Веза са нарцисоидним перверзњаком је извор хроничног стреса и понављаних психолошких траума. Суочени са овим злостављањем, дисоцијација постаје механизам преживљавања за многе жртве.

Разлози који објашњавају учесталост дисоцијације у овом контексту су вишеструки:

• Заштита од емоционалног бола: дисоцијација вам омогућава да уклоните патњу изазвану манипулацијом и понижењем.
• Прилагођавање некохерентности: контрадикторни говор нарцисоидног перверзњака ствара когнитивну дисонанцу коју дисоцијација помаже да подржи.
• Избегавање сукоба: ментално одвајање вам омогућава да избегнете реаговање и самим тим да не изазовете бес нарцисоидног перверзњака.
• Очување самопоштовања: дисоцијација штити дубоки идентитет жртве пред поновљеним нападима.
• Управљање осећајем беспомоћности: ментално одвајање даје илузију одржавања неке контроле над ситуацијом.

Дисоцијација тако постаје заштитни рефлекс пред токсичним и непредвидивим окружењем. Али дугорочно, то може имати негативне последице на ментално и физичко здравље жртве.

Ефекти хроничне дисоцијације

Ако дисоцијација нуди привремену заштиту, њено понављање на дужи рок није без последица:

Психолошки утицаји:

• Потешкоће са концентрацијом и памћењем
• Поремећаји расположења (депресија, анксиозност)
• Губитак осећаја идентитета
• Потешкоће у односима
• Трајни осећај нестварности

Физички утицаји:

• Хронични умор
• Поремећаји спавања
• Необјашњиви бол у мишићима
• Хормонски поремећаји
• Слабљење имунолошког система

Хронична дисоцијација такође одржава зачарани круг: што се особа више одваја, то више губи контакт са својим емоцијама и телесним сензацијама. То је чини рањивијом на злостављање и појачава потребу да се одвоји.

Улога нарцисоидног перверзњака у одржавању дисоцијације

Нарцисоидни перверзњак, свесно или не, одржава дисоцијативно стање своје жртве. То му омогућава да задржи контролу и избегне свако испитивање.

Неколико његових понашања промовише дисоцијацију:

• Гаслигхтинг: негирањем стварности коју доживљава жртва, доводи их до сумње у своје перцепције.
• Непредвидиве промене расположења: смењивање тренутака љубазности и окрутности држи жртву у стању конфузије.
• Л ‘Социјална изолација : одсецањем жртве од њених најмилијих, лишава их спољашњих референтних тачака.
• Пројекција: оптужујући жртву за сопствене пропусте, он брише границе између истине и лажи.
• Двострука ограничења: дајући контрадикторне наредбе, ствара се нерешива ситуација која гура дисоцијацију.

Тако дисоцијација постаје и последица злоупотребе и плодно тло за њен наставак.

Веза између дисоцијације и сазависности

Хронична дисоцијација може промовисати развој сузависне везе са нарцисоидним перверзњаком. Заиста, губитком контакта са сопственим потребама и границама, жртва постаје вероватније да ће се фокусирати искључиво на потребе и ограничења свог партнера.

Зависност карактерише:

• Претерана потреба за одобрењем
• Тешко је рећи не
• Склоност жртвовању себе за друге
• Страх од напуштања
• Ниско самопоштовање

Ове карактерне особине, појачане дисоцијацијом, чине жртву рањивијом на манипулацију нарцисоидног перверзњака. Они га такође спречавају да постане свестан своје ситуације и да размисли о раздвајању.

Дисоцијација као препрека процесу лечења

Парадоксално, механизам који је жртви омогућио да преживи насилну везу може постати препрека њиховом опоравку када се она заврши. Заиста, хронична дисоцијација:

• Спречава вас да у потпуности осетите своје емоције, што је неопходан корак у процесу туговања.
• Одржава облик порицања који одлаже свест о претрпљеном злостављању.
• Ремети способност планирања будућности и обнављања себе.
• Одржава облик одвојености који отежава стварање нових здравих односа.

Поред тога, варијације откуцаја срца повезане са дисоцијацијом могу изазвати додатну анксиозност и стрес. Особа се може плашити губитка контроле над својим телом, што појачава потребу да се одвоји.

Библиографске референце о дисоцијацији

Ево избора од седам библиографских референци на француском језику, углавном научних, на тему дисоцијације:

1. Дермесропиан, А., Гоффинет, С., & де Бецкер, Е. (2018). „Дисоцијација: концептуализација, интерес заплета са скарификацијом и протоколом интервенције“. Цлиницал Псицхологи, 2018/1 (бр. 45), стр. 115-133.
2. Фаренг, М., & Плагнол, А. (2014). „Дисоцијација и трауматски синдроми: тренутни доприноси хипнозе“. ПСН, свеска 12, 2014/4, стр. 29-46.
3. Махиеу, Е. (1997). „Напомена о нескладу у клиници: дисоцијација“. Психијатријске информације, 1997/9, стр. 809-817.
4. Хинграи, Ц., & Таркуинио, Ц. (2021). „Раздруживање: заштита или губитак разума.“ Писмо психијатра, бр. 2, јун 2021.
5. Таркуинио, Ц., & Аукемери, И. (2022). „Поглавље 6. Психотраума, дисоцијација и дисоцијативни поремећаји”. У Приручник о психотрауматским поремећајима174-223.
6. Кедина, Б., Таркуинио, Ц., & Монтел, Л. (2012). „Дисоцијација и трауматично памћење“. Дунод, КСНУМКС.
7. Лафранце, А. (2011). „Разумевање дисоцијације код пацијената са граничним поремећајем личности.“ Ментално здравље у Квебеку, Свеска 36, број 1, пролеће 2011, пп. 111-128.

Ове референце пружају дубински преглед различитих аспеката дисоцијације, укључујући њену концептуализацију, њене везе са траумом и повезане терапијске приступе.

Закључак

„Пулсна дисоцијација“ је сложен феномен који илуструје блиске везе између тела и ума. Код жена које су жртве нарцисоидних перверзњака, то представља и стратегију преживљавања и потенцијалну препреку за излечење.

Разумевање овог механизма нам омогућава да боље разумемо обим штете изазване токсичним односом. Ово такође наглашава важност свеобухватне неге, узимајући у обзир и психолошке и физичке аспекте трауме.

Дисоцијација, иако у почетку заштитна, не би требало да постане дугорочно решење. Повратак контакта са својим телом и својим емоцијама је суштински корак у ослобађању од утицаја нарцисоидног перверзњака и поновној изградњи себе.